Изгубили смо битку али не и Рат!
Минули протест у Новом Саду 11. 12. 2009. можемо окарактерисати као изгубљену битку. Ни 100 људи није присуствовало на протесту, више је било полиције, цивилне полиције и новинара него нас што смо ''протествовали''. Полиција је легитимисала људе и чак деветоро привела, али на моје изненађење мене и моје другове нису чак ни легитимисали, само смо попричали с једним полицајцем и када смо видели око 17 часова да од масовнијег окупљања нема ништа и ми смо отишли с протеста.
Гледам људе на протесту међу којима је било доста старијих људи и размишљам ''какав смо ми то народ ако су браниоци суверенитета већином стари људи''?! Они су ближи крају живота, али ипак су дошли на протест, једва стоје на ногама али су истрајни и требамо им одати велико признање, док су с друге стране млади људи хладнокрвни и занима их само лични интерес, а интерес народа и државе је сасвим споредна ствар, мада ти паметњаковићи не схватају да нема ни њиховог напретка без напретка унитарне државе и да је децентрализација само корак до сецесије, имали смо то прилику да видимо у распаду Југославије, и тада су нас убеђивали да је децентрализација добра па смо на крају ушли у крвави рат из којег смо само ми Срби изашли као губитници, ми који смо животе давали током светских ратова за ту Југославију смо извукли дебљи крај.
Младима СВАКА ЧАСТ што нису дошли на протест, уплашили су се полиције или их је ''спречила'' киша која је падала тог дана, не знам шта је било у питању мада и организатори сносе део кривице с обзиром да протест није имао медијску подршку. Медији су протест назвали ''неонацистичким'' због НСП.
СВАКА ЧАСТ и организацијама које су потврдиле свој долазак, такође и појединцима који су рекли да ће доћи, а поготово се ЗАХВАЉУЈЕМ СРС-у и ДСС-у који су обећали да ће организовати протест па на крају окренуше леђа организаторима(СЗХ). То је само доказ њихове ''борбе'' против статута, ако су већ они толико ''против'' статута могли су повести грађане на масовне демонстрације широм Војводине, тако би потиснули аутономаше што би сигурно резултирало повлачењем статута. Али као што Његош рече ''сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше'' или ''у добру је лако добар бити на муци се познају јунаци''.
Имали смо прилику да видимо опозиционе ''јунаке'' какви су када се треба одрећи личног интереса зарад народног интереса, тај народ их је бирао да бране суверенитет и национални интегритет, тако да није само влада изневерила грађане већ великим делом и опозиција!
Мој предлог:
Све патриотске организације(њихови представници) морају што направити један састанак на којем ће се ако је могуће ујединити у једну организацију, а ако није онда бар почети са сарадњом и што већим зближљвањем. Патриотске организације су данас једини стуб ове државе, само се оне могу изборити за очување интегритета и рушење статута, само је питање желе ли то оне?!
Ако желе ја предлажем да се на пролеће организује једна турнеја по Војводини у којој би се посетили многи градови и села Војводине и у којој би се приближили грађанима и причали им о последицама статута и будуће сецесије Војводине. Грађанима медији испиру мозак, сем интернета не постоји незасвистан медиј који би грађанима указао на катастрофалне последице статута и сецесије. Једноумље попут оног за време комунизма, је тренутно актуелно у Србији. Супротно мишљење том једноумљу одмах постаје ''неонацистичко'' и клерофашистичко'', али ни то нас не спречава да се ми организујемо, ујединимо и протествујемо. За турнеју ће бити потребно доста новца, ако се патриотске организације сложе с мојим предлогом ја ћу се потрудити да скупимо довољно новца за потребе учесника турнеје по Војводини.
Сви желе неку корист од отаџбине, а нико се не запита шта је он дао отаџбини? За отаџбину све на коцку, отаџбину ни за шта на коцку!
Мислим да је сада време да учинимо све за отаџбину, да се изборимо за њен опстанак и напредак кад већ то не раде они за које смо гласали – политичари у скупштини. Не смемо више седети и чекати морамо ствар преузети у своје руке, доста су нас газили и варали, време је да се супротставимо свим могућим средствима, САД ИЛИ НИКАД!
