Историјско-политичке анализе.

Влада Србије се понаша буквално тако, као да смо ми у земљи због ње, а не она због нас.
Србија је данас у дуговима које ни наши унуци неће моћи да врате, а војска нам је у расулу, док аутономаштво спрема сецесију, а Санџаклије оружје које чувају чак и у Медресама(муслиманске средње школе). Укратко, таква једна Србија је дестабилизујући фактор на Балкану, а не као што се наш председник хвали ''фактор стабилности''.
Човек који је покушао да укаже на војну опасност, генерал Здравко Понош начелник генералштаба Војске Србије, одмах је смењен, јер се то мишљење супротстављало председниковој неистини о ''балканској стабилности''.

 

''Реформе у војсци'' које је извршила ''демократска'' влада служиле су да би се ''почистили Милошевићевци'', као што су се од 1966, после брионског пленума чистили ''Ранковићевци''. Неке ''Милошевићевце'' су пензионисали, а неке послали у Хаг и поставили тако на стуб срама зато што су бранили своју земљу, у случају неке нове агресије питање је како ће и да ли ће наш највиши официрски кадар учествовати у том рату, у којем не могу добити заслуге већ пензију или затвор.

 

Што се тиче аутономаша, они слободно и без устезања руше уставни поредак републике Србије тако што штампају календаре и пасоше ''републике Војводине''. Узгред, то није незаконито, то није кршење устава, то је демократија.
Ја такву ''демократију'' не желим, а ви?

 

Сетите се како су нас Американци за време НАТО агресије условљавали да неће бомбардовати радио телевизију Србије ако им дамо 6 сати програма за њихову пропаганду. Тада то нису добили ратом, али данас добијају миром, свако вече на телевизији ''Авала'' можете гледати емисију Voice Of America (глас Америке) у 00:20h  . Зашто немамо ''глас Русије'', ''глас Кине'', те земље су нам већи пријатељи од Америке чији злочин сви ми требамо да заборавимо над нашим народом, лепо уђемо у НАТО и будемо срећни и задовољни што смо дозволили и унутрашњу окупацију у којој већ делимично стојимо.

 

Народ је тај који би требао да сруши ову власт тако што је и поставио, из тог разлога се и забрањују навијачке групе и НВО попут ''Двери'' које су учествовале у паљењу скупштине и ''увођењу демократије'' у добро познатој ''петооктобарској револуцији''. Тада су они били ''продемократски оријентисани'', а данас када су схватили где та силна ''демократија'' води, они су ''клеровашисти'', ''националисти'' итд.

 

У Србији је преко 700.000 гладних људи, више од милион незапослених, некада је национална служба за запошљавање објављивала тачан број, али данас не сме, а и када неко објави тај податак, он није ни приближан релевантном, јер многи незапослели нису ни пријављени на Биро, односно у НСЗ.

 

За недавно организовану акцију полиције коју су толико нахвалили медији нема човека у Србији који употребљава неки медиј, а да није чуо. Сензација, похапшени мафијаши, као да то није посао полиције, ето они су учинили добро дело, сада ће бити мање дроге и опасности на улицама – браво, честитамо!
Када ће нам се та полиција похвалити да је ухапсила неког тајкуна, неког милионера који има своје људе у свим државним институцијама, почевши од ситних чиновника, па до политичара у скупштини? Никада!

 

Данас у Србији изузев интернета и понеких храбрих телевизија и новина, не постоје ''независни медији'', ако тако и њих можемо назвати, толико има независних медија да их можемо на прсте побројати. У Србији влада медијски мрак у којем нема независног мишљења,   

 

Борис Татон – херој?
Недавно убијени Француз Борис Татон је ожалошћен у Српском народу више него у Француском и скоро претворен у веколикомученика, односно свеца.
Пре неколико година матурант Грађевинске техничке школе Младен Булатовић убијен је у Солуну, где је био на ескурзији. Марко је покушао да ухвати лопова који је украо новчаник, али полицајац је мислио да је Марко лопов и пуцао на њега. Сви сте чули за Татона, а јесте ли чули за Марков случај, за случај дечка који није био члан хулиганске групе навијача као Татон и који је покушао да стигне лопова и врати новчаник – то се зове витешки потез, а Татон је само један хулиган који је знао у шта се упушта када се придружио својим навијачима “Indians Toluse”. Ето каква смо ми држава, жалимо хулигана, а нашег храброг Марка једва да су медији и поменули!

 

О приватизацији је мучно говорити, сви они радници који су је прижељкивали мислећи да ће тако боље живети, данас су огорчени на капитализам и аљкаву приватизацију због које су многи од њих остали без посла.
Више од 50.000 фирми је под стечајем, више стотина хиљада радника је због лоше приватизације остало без посла, а држава под плаштом демократичности, бори се за ''права педера'', односно за закон о дискриминацији,  забрану навијачких група које сада представљају претњу...и др мање битним ''проблемима''.

 
Државни тужилац Слободан Радовановић није се огласио на рушење уставног поретка, што чини ЛСВ штампањем календара и пасоша ''републике Војводине'' или на чин 90 Српских ''интелектуалаца'' који су позвали Косовске Србе да изађу на изборе, ето, то није неуставна легализација Косовских институција, то је у реду, а када директор Ц.З носи дукс на којем пише ''...док се земља око сунца окреће...'' онда то није у реду, то је ''подршка хулиганима'' како Радовановић назива све навијаче Звезде, Партизана, Рада....Нису проблем навијачи, проблем је што су они огорчени на ову власт и што могу ускоро бити део социјалне револуције, зато се они морају забранити!

 

 

ЕУЛЕКС, којег је лично наш председник Борис Тадић позвао легализује Косовске институције, нигде се у Кумановском споразуму не спомиње никаква војна формација сем КФОР-а(анекс Б), што значи да је Кумановски споразум прекршен, а када га крши ''међународна заједница'' зашто га не би кршили и ми тако што би послали више хиљада Српских војника да штите Србе на Космету и православне манастире, цркве..?! Тзв. ''међународна заједница'' је прешршила резолуцију СБ 12.44 признавши независност Косова и Метохије у којој се наводи да је Космет суверени део Југославије(Србије) и захтева се, да се демилитаризују све паравојне формације попут ОВК-а, што значи да је КПС такође паравојна нелегална формација, која се ништа не разликује од некадашње ''Призренске лиге'' и недавне ''ОВК-а'' и др. Шиптарских терористичких организација, ево још једно кршење резолуције савета безбедности 12.44, а да питом наша ''демократска'' влада није ништа учинила! Још се МУП хвали сарадњом са ЕУЛЕКС-ом, што пак значи да се хвале индиректним признавањем Косовске независности. Треба се напоменути да је 50.000 Срба са Космета потписало петицију у којој се тражи од Српских власти у Београду да прекину сарадњу са ЕУЛЕКС-ом.

 

 

Толико о ''демократији'' у Србији, коју нико не види сем оних који је пропагирају, наравно из својих себичних интереса!

 

 

Шкобић Дејан
 

„Свету у 21. веку ће највише недостајати бистра вода и учитељи!“ Бан Ки Мун генерални секретар ОУН. Полазећи од закључка да човек није циљ већ средство доминантни став актуелних српски властодржаца јесте да је образовање јавна потрошња, а не инвестиција за будућност.

 

Током историје безброј пута се показало да када се такав систем као што је обазовање постави наопако потребне су деценије да се отклони штета. Српско образовање већ довољно трпи штете које су му нанели квази – реформатори, а који уточиште налазе у окриљу владајућих партија. Овом приликом се нећемо превише освртати на раније промашаје – тема критике ће бити актуелни реформатори. Они су партијске интересе ставили изнад општих и државних.

 

Нови Закон о основама система образовања и васпитања, донет 31. августа 2009. године писан је далеко од очију јавности а Скупштина га је усвојила по хитном поступку, тако је свима показано да се на образовање као изузетно важну делатност гледа искључиво као на ствар дневне политике и коалиционих договора. Непрофесионализам и некомпетенција аутора и њихових политичких ментора се огледа и у члану закона који се односи на финансирање школа, а који нема никакве шансе да икада буде спроведен. Министарство овом одредбом жели да спроведе рационализацију просвете без стратегије и новца, што најбоље илуструје ставове министра – члана партије која се на папиру бори за социјалну правду.

 

Издвајање из националног дохотка за просвету је убедљиво најмање у Европи. Образовање је делатност која није од стратешког интереса државе и ако је неопходно да буде. Довољна илутрација стања је да се наша деца опијају на екскурзијама, опраштају се од учитеља у кафанама, министарство се удвара родитељима деце – кад деца туку професоре министар ни слова. Сваки градоначелник имају већу политичку тежину него министар просвете. Покушаји рационализације су већ у зачетку угушени отпором локалне политике. Гломазни школски систем само што није пукао од дебљине, а министар бајаги хоће а не може да реши питање патуљастих сеоцких школа или београдских школа џинова које су данас без ђака.

 

Закон, донет уз потпуно игнорисање струке и главних просветних институција решава нешто што није главни проблем система, потпуно је промашијо тему а изгледа да му је основна сврха да угаси десетине школа у Србији, да четвртину запослених пошаље на биро и тиме нас приближи „европском моделу образовања“ и „лисабонској агенди“ и претвори школе у место за чување деце. Стиче се утисак да наши властодршци просто прижељкују лоше резултате наше деце на ПИСА тестирању, како би имали стални изговор да је систем лош и да га треба мењати. И мењају га али углавном на горе. Полазе са позиције да систем није добар, наставници ништа не знају, ученици су злостављани, директори неспособни а проблем ће се решити тако што ће се увести модел образовања који се зове: „европски“ који додуше не постоји нигде, али је важно име...

 

Даће се права ученицима која они нису ни тражили: да присуствују седницама школског одбора, да имају по 35 неоправданих изостанака, да буду три пута оцењени за полугодиште (четири пута у основној), правожалбе на оцену из владања, туче изазване у школи или на јавном месту нису више теже повреде дужности ученика. Закон на елегантан начин заштићује неодговорне и бахате насилнике, па се не треба зачудити ако школе после овога постану места „озбиљног насиља“ и „масовне дискриминације“. Овакав закон се доноси након констатације једне од аутора поменутог Тинде Ковач – Церовић да је: на много тачака земља искорачила напред, а само систем образовања је остао назад „аферим“. Наше школе, наставници, родитељи и читаво друштво очекују да се образовне институције наше земље, а пре свега министарство просвете почну озбиљно бавити проблемима образовања, али са оваквим законом и оваквим министром то никако није могуће, јер нису преузета добра практична искуства наших школа већ ће се и оне које су до сада добро радиле претворити у лоше.

 

Наши врли псеудореформатори су у акцију кренули са слоганом 3Д: демократизација, деполитизација, децентрализација школа. Само доношење закона је била демонстрација чисте политизације. Свето тројство српског образовања које чине: министар просвете, Национални просветни савет и Завод за унапређење образовања и васпитања је било у клинчу због нерешивих компетенција које је поставио закон из 2004. године. Сада је то разрешено потпуном политизацијом Националног просветног савета. Приликом избора за исти владајуће партије су бирале себи подобне кандидате. Тако изабрано тело није ни стручно ни независно. Требало је да овлашћени предлагачи, тајним гласањем изаберу по једног кандидата, а да све то

 

Народна скупштина само верификује. Овако под изговором демократизације они предлажу више кандидата а Скупштина бира њој погодне. Такво омаловажавање САНУ, Универзитета, Српске православне цркве, Заједнице школа, до сада није виђено. Национални просветни савет је постао украс система. Свело се на то да кандидат Савета родитеља у школи, изабран у школски одбор има веће достојанство од представника САНУ, који је предложен за Национални просветни савет (можда га неће изабрати). Наше школе, наставници и друштво вапе за изменама у образовном систему, али изменама које ће водити стручни људи, практичари који први уочавају слабост и пажљиво их отклањају. Реформом средњих стручних школа је предвиђена рационализација, Планова, Програма и наставних предмета.

 

Предмети који се у главама врлих реформатора сматрају непожељним у средњим стручним школама су: уметност (шта ће то деци кад имају Великог брата, Фарму, Гранд параду...), информатика и рачунарство (вероватно смо као народ претерано информатички образовани) и историја – да добро сте прочитали српској деци не треба да уче националну историју већ ваља да буду зомби који не знају ко су, какви су им корени, а све у служби глобализације и интереса мултинационалних компанија где ће радити као јевтина радна снага.

 

Прилог карикатури Образовног система је податак да је криминалац Љубиша Чуме постао заштићени сведок па купио цео један универзитет. Хоће ли он наше потомство надахњивати знањима из ноћне браварије? Хоће ли околни народи учити посредством хашког трибунала историју о геноцидним Србима док ми укидамо наставу историје у средњим школама.

Ja sam medju mnogim Privrednicima i Patriotama,povratnicima iz Diaspore,koji su se vratili svojoj Zemlji i ulozili svoj kapital i Prevarom Vlade Srbije izgubili sve, dosla sam sa najboljim namerama da i u Srbiji nastavim sa radom u Privredi,i nesto vratim svojoj zemlji u kojoj sam rodjena i gde su mi koreni i grobovi Roditelja i Predaka,da svom napacenom Narodu pomognem bar Zaposljavanjem,racunala sam da imam oko 800 zaposljenih radnika i time bi njihove porodice bile obeabedjene finansijski za normalniji i sigurniji zivot,ozivela bih Tekstilnu Industriju koja je bila najugtozenija grana u privredi,ozivela bih uspavanog Djina Leteks,koji je i ako mrtav ,jos uvek poznat u svetu tekstila,takozvani Srpski Mancester.




Kupila sam propalo i oronulo Preduzece,ali pre kupovine vec obezbedila poslovanje preko svojih ino-partnera,naravno po meni dostavljenim kapacitetima proizvodnje.decembra meseca 2006.god.sklopila kupo-prodajni ugovor sa Agencijom za Privatizaciju,isplatila,i niko me nije uveo u Posed? sto mi je bilo cudno,pa i stan da covek kupi Agencija ga uvede u Posed i Preda kljuceve.Nasledila sam blizu 300 radnika,preuzela obaveze prema poveriocima,i potrazivanja.Ulagala u Preduzece u obnovu oronulih objekata,renoviranja da bih zaposleni imali normalne uslove za rad ,ulozila u novi pogon Konfekcije gde su zaposljeni jos oko 60 novih radnika i obuceni za proizvodnju izrade uniforme za zdravstvo Holandije,sa zadovoljnim rezultatima uzoraka,spremni da potpisu prvi ugovor vradnosti 2.miliona eura.





Lokalna Samouprava mi nije dala nikakvu Podrsku,i ako sam ih zvala u vise navrata na razgovor,ozivljavanjem Leteksa je za moj pojam bio jako bitan za ceo Region Jablanackog Okruga,za Srbiju..sa velikim znacajem i samim zaposljavanjem radnika,i bezbroj malih Privrednika,kao i ozivljavanje Tekstilne skole u leskovcu sa kojima smo potpisali saradnju o stependiranju mladih za novi kadar,novu savramenu tehnologiju sa znanjem engleskog jezika i rad na racunaru..Zatekli kadar radnika je takodje obucavan engleskog jezika i racunara,slate su grupe radnika u nekoliko Zemalja radi upoznavanja nove masine za koju se trebalo pripremiti zajedno sa ino partnerima i Staticarima,masina koja je 120.,met.dugacka .5 metara ili na platformi,ili u zemlji a 7.metara iznad.dolazili su buduci poslovni saradnici,odusevljeni da ce Leteks oziveti.ali pored mojih obaveza,investicije i info partnera ,i obaveza koje sam preuzela,ja nisam imala vremena,niti sam fizicki a ni strucno mogla da pratim sve Sektore Preduzeca,smatrala sam da zaposljeni u preduzecu imaju obligaciju da rade po zakonu i ugovoru o radu koji su potpisali..medjutim dolazim do znanja da u fabrici nema na cemu da se radi,do unosenja nove tehnologije.




Agencija za Privatizaciju i rukovodstvo Leteksa su pre moje kupovine otudjili Sve sto se moglo Unovciti,Masine,Parovode,Kotlarnice,Toplane,Potrazivanja su prodata ,Akcije kod Banaka..Unistena i Onesposobljena fabrika za bilo kakvu Proizvodnju.Morala sam da sa grupom radnika dodjem do dokaza ,,sto i jesam,,da bih Prijavila nepravilnosti Mup-u za Privradni kriminal u Leskovcu,kojima sam dala kopije ugovora koji su sacinjeni uz odobrenje Agencije za Privatizaciju 6.meseci pre moje kupovine..Sto znaci da su me svesno Prevarili, prodali fabriku sa obavezom da nastavim delatnost ,ALI NA CEMU??? .otisla sam do tadasnje Direktorice Agencije za Privatizaciju i odnela joj dokaze,iznela svoj problem,naravno da sam kasnila sa isplatama plata radnika koji nisu ni radili jel nisu imali na cemu,poslovni ino saradnici od kojih imam pisma o namerama,po meni iskazanim kapacitetima Proizvodnje su bili sokirani da ne mozemo u saradnju,posto nemam na cemu da radm,a Platila sam za to..





Tako da mi je sve pocelo da bude jasnije..u bilansu stanja na dan kupovine Postajalo je samo na Papiru ,da u Magacinu ima robe vrednosti 5.miliona eura,a iracko i Kinesko Potrazivanje Oko 2,5 miliona eura,deonice u bankama,nije ni bilo u bilansu.na moje pitanje direktorici zasto bilans kupovine nije tacan? dala mi je odgovor ,da Agencija ne moze da prati tacnost bilansa da je rukovodstvo Preduzeca odgovorno za to,gde sam ja pokazala Odobrenje Agencije za otudjenje ,necega sto nisu bili upoznati i pitala kako ste dali odobrenje da se otudji nesto sto niste znali da postoji? odgovor je bio..da sam ja imala 30.dana po ugovoru,da proverim da li je stanje Tacno..Zalosno i Smesno,Sudski Vestak koji je 4-5.godina radio procenu Kapitala Leteksa je bio na moj zahtev na sastanku,i on joj je odgovorio..u Leteksu ima preko 180,000,000. artikala i nije moguce da se utvrdi tacnost u datom roku.onda mi je rekla da sam imala pravo na revizore,koje jesam organizovala po preporuci tadasnjeg savetnika Min.Bubala gosp.Petrovica ,gde dolazim po proveri druge kuce da je bilans kupovine samo prepisan ,i tako sacinjena Revizija..da se vratim na Magacinsku robu,koja nije postojala,iz sektora finansije su mi rekli da posto u bilansu stoji da imamo robe,,koja fizicki ne postoji,,trba se Drzavi platiti 20% na vrednost sto je malo vise od 1.milion eura na vazduh,licno sam pozvala gosp.Petrovica i pitala ga kakav je to nacin,em nemam robu za koju sam platila ,em moram Drzavi jos da platim toliki novac,pa kako cu uspeti na taj nacin da podizem Preduzece?gde je on dao savet sluzbi kako da to srede,naravno sredjeno je ,neznam kako? nisam platila na vazduh taj novac,,ali sam Drzavi platila za Vazduh..





Tako da mojim prijavom nepravilnostima,pocele su moje jos vece Muke.MUP,me zove telefonom na informativne razgovore u vise navrata, pocinju strajkovi oko kasnjenja plate,Agencija za Privatizaciju Ponistava ugovor,iz dva razloga,,nije nastavljena delatnost,i nije sproveden Socijalni program??Ja licno po ugovoru ,nisam primila dopis od Agencije,vec dolazim u fabriku ,zauzetu od strane strajkaca,Obezbedjenju oduzeto naoruzanje,radnicima konfekcije zabranjen ulaz ,kao i meni,,Milicija ne moze nista,,kazu masa je u Pitanju,,tako lepo namesteno,,Moki dopisi svim Drzavnim Institucijama do Predsednika Vlade,moja prijava o nepravilnostima,Prevare,nakon svih kontrola od strane Agencije,,Ponistava se ugovor i zovu me na jos jedan informativni razgovor telefonom,gde me lisavaju Slobode na 30 dana,dok bude trajala istraga,i gde se meni,i pored dokaza stavlja prebacuje krivica da sam ja otudjila vise od 10%kapitala u prvoj god.sto bi za investitora bilo samoubistvo,jel redovne inspekcije Agencije bi u istoj godini na osnovu dokaza Ponistili kupo-prodajni ugovor..a ne nakon 16.meseci i moje prijave MUP-U,sa datim razlogom.






Napominjem da imam napismeno od Agencije za Privatizaciju,da sam unela masine kao Obaveznu invasticiju po ugovoru ZA NASTAVAK DELATNOSTI NA DAN KUPOVINE..ima li tu Logike? u Pritvoru su nehumani uslovi u svakom pogledu,odbili su da mi nabave terapiju koju koristim godinama,sa razlogom da nemaju para,i da moram sama da se snadjem,,Kao da sam ja otisla u Pritvor dorovoljno..Zdravlje mi se pogorsalo,nervoza,krvni pritisak varirao ,jednoga dana mi je cerka dosla u posetu i rekla da je neko iz Leskovca ucenjuje i iznudjuje novac,inace je svedok i svedocice protivu mene ako mu ne plati,rekla sam joj da prijavi u beogradu posto moje iskustvo u Leskovcu mi govori da ne rade po Zakonu,a ja sam od stresa i brige za svoje dete kome nisam bila u mogucnosti da pomognem,a rodjena i odrasla u Australiji se bas jako razbolela,i trazila pomoc od pritvorskog Doktora koji se nije odazvao da mi pomogne,tako da sam se onesvestila,i prilikom pada povradila kicmu,gde su mi nervi ukljesteni i da sam u trajnim bolovima i pod terapijama.





I nakon Istrage,Vestacenja,i dalje bez osnova,koja traje i namerno se ceka zadnji dan roka,meni se Pusta Optuznica za tudje Nepravilnosti,Sudi mi se a neznam zasto?Mene su Prevarili,ostetili,u svakom pogledu a i onemogucili Stanovnistvu da zaradi sebi platu,uskratili im pravo na egzistenciju...I nikoga nije briga,Predsednik Tadic je obilazio Ino investitora,Koji je imao odmah do Leteksa pod zakup fabriku konfekcije od 1000 kvadrata,i Prosao pored Srpskog Mancestera kao pored Turskog groblja sto bi nasi rekli ,sa tradicijom od 1884.godine i 52.000.00000 kvadrata,da bi se ispostavilo da je to isto Preduzece dobilo nekoliko miliona eura od nase Vlade kredite,punu podrsku od nasih Politicara,zaposljavao oko 100 radnika koji su bili maltretirani,i PREKO NOCI POBEGAO,I PONEO SVE SVOJE I ONAKO STARE MASINE...I KO CE NJEMU DA SUDI???MENI OSTAJE DA CEKAM ,DA SE BORIM ZAROBLJENA I UNISTENA,I AKO PRAVOSUDJE ,KOME JE PODNETA INICIJATIVA O ZAKONOSTI,DRZAVNOM JAVNOM TUZILASSTVU PRIMEDBA NA RAD,(GDE NIKO NISTA NE ODGOVARA,NITI PREUZIMA) ISTRAJEM DO STRAZBURA..Tako prolaze Posteni Privradnici u SRBIJI



Zorica Gajic.

Да би схватили последице морамо сагледати узроке, односно да би схватили зашто су се Срби селили са Космета морамо схватити  тадашње владајуће факторе, како на Космету(Шиптари) тако и у Србији(Тито и послушни људи, између осталих и Срби, који и да су хтели нису се смели супротставити деспотској политици Тита – пример Ранковића, Ћосића и Марјановића говори у прилог томе.