Срби у Југословенству!
Срби су се у више наврата борили против османлијског окупатора подижући многе буне, устанке....Све то резултирало је ослобођењем дела Српске територије(уже Србије или Бг пашалука) са надом да ће кад дође време, односно кад држава ојача територијално се проширири на своје етничке просторе одузете османлијском окупацијом али и оне које је у току османлијске окупације преузела Аустроугарска. Тако се појавила идеја уједињења свих Срба(Јужних Словена) у једну државу. Поборник испуњења те идеје био је поред Александра Карађорђевића (који је 1 децембра 1918 прогласио Краљевину СХС) и премијер Српске владе Никола Пашић.
Србија изнемогла: морално, политички и финансијски због минулих Балканских ратова није могла сама да покрене рат против Аустроугарске и Турске и да поврати своју окупирану територију. Аустроугарска, која се бојала јачања Србије напала је кад је она била најслабија, одмах после Балканских ратова, тачније 28 јула 1914 објавила је Србији рат, повод за то је био Сарајевски атентат. Иако је било сасвим јасно да Српска влада нема везе са тим атентатом и да је то члан организације: Млада Босна - Гаврило Принцип урадио на своју руку, Аустоугари су објавили рат Србији.
Због невероватних победа које су Срби извојевали у овом рату на савезничкој страни(уз силе Атанте) Српска влада је имала већи ауторитет у савезничким политичким круговима што је на крају резултирало признањем Краљевине СХС од стране савезничких држава. Једно од већих и важнијих питања у овом рату за Србију била је и далмација коју су савезници(силе Атанте) Лондонским уговором обећали Италији ако уђе у рат. Српска влада се грчевито борила да се овај уговор поништи и да Далмација припадне Хрватској. Никола Пашић, председник Српске владе је на крају успео да дипломатски избори да Далмација припадне Хрватској и да Србија добије све замишљене делове територије која је проглашена краљевином Југославије.
Никола Пашић је мислио да ће моћи да сузбије: међуверске, међунационалне и идеолошке сукобе између народа, на крају се испоставило да је погрешио. Краљевина СХС није имала добар социјални програм, индустријализација није на време извршена..итд....што је допринело да се народ осећа лоше, односно да поверује комунистичкој пропаганди и да се бори на погрешној страни за време другог светског рата. За време Краљевине сви народи су развијали своје национализме док су Срби живели у Југословенству и тако полако губили национални идентитет. Да се национализам развио и више него што су многи мислили доказали су и усташки геноциди над србима, када је скоро милион Срба и рома изгубило живот само зато што нису Хрвати и што нису католици.
Победом комунизма Хрватски народ који је до јуче чинио геноцид ућутао се због оптужби да је помагао нацистима али и због ратне оштете коју су требали да плате у случају одвајања од нове Југославије. Та нова илити Титова Југославија уствари је учинила Хрватима услугу, они су постали друга најразвијенија република, асимилирали су Србе насељене углавном у РСК али и другим деловима Хрватске...док су Срби своје две покрајине скоро прогласили републикама(због овлашћења која су добили КиМ и Војводина амандманима 1968 и уставом 1974). И у овој ''дивној'' Југословенској држави Срби су били срећни и радосни што са својом ''браћом'' негују ''братство и јединство''. Такав став, углавном, већине Српског народа је осетио цео народ и осећаће њихова деца и њихови унуци. Када сам већ ово написао сетио сам се и једне изјаве:Darku Tanaskoviću, profesoru i diplomati, Piter Galbrajt je 1993. godine, rekao sledeće: „Vi treba da znate da ste vodili jedan rat protiv volje Amerike i međunarodne zajednice i da ste taj rat dobili. Ali, to je Pirova pobeda. Mi, za sada, nemamo dovoljno interesa da se neposredno, na terenu, angažujemo radi menjanja ishoda ovog rata, ali, znajte, ne samo vi i vaša deca, već će i deca vaše dece gadno ispaštati zbog toga što ste se suprotstavili našoj volji”.
Тако је гласила изјава Америчгог дипломате Питера Галбрајта која ме је асоцирала на моју задњу реченицу, само што нам је ово рекао Американац(и урадио) а не Хрват или припадник неког другог југословенског ''народа''.
Сви су живели ''лепо'' у том комунистичком добу, сви сем Срба на КиМ над којим је настављен вековни терор, само су била другачија средства али циљ је био исти - етничко чишћење Срба! Ни данас се народ није тргао од тог комунистичког доба који је Српски народ као и оба светска рата коштао највише. Према неписаном правилу ''ко највише улаже највише и добија'', са Српским народом није било тако, само у првом светском рату страдала је трећина Српског народа зарад Југословенства које се само Србији обило и обија о главу!
Почетком 90-их када су националистички испади(политичара и народа) почињали да узимају маха, у јавности о томе није било много речи, сви су то стављали ''под тепих'' док се коначно не спреме(мислим на: Хрватску, Словенију и Босанску Федерацију) односно не смогну довољно снаге да се обрачунају са ЈНА и етнички очисте српски народ са ''своје'' земље. . Срби у Југословенској идили се нису освртали(или нису хтели) на Словеначко националистичко деловање према ЈНА али ни на Хрватско тајно наоружавање које је почело још 1990.
Одвајање Словенеца и Хрвата за српски народ(као и за скоро све политичаре) представљало је нешто невероватно и изненађујуће, сви су мислили ''то наша браћа не могу да нам ураде'', али сви су погрешили. Има једна изрека: ''будала се учи из својих а паметан из туђих грешака''. Да смо бар били те будале па да су нам геноциди у Хрватској служили за пример како не треба радити било би данас све другачије, али овако....Будимо бар данас будале и схватимо већ једном, ко нам јесте, а ко нам није пријатељ! Ми у свету и у европи немамо много правих пријатеља што нам је доказано и НАТО агресијом. Ми требамо да са свима њима имамо дипломатско-финансијске односе али да их све држимо на дистанци не дозвољавајући им да нам се мешају у унутрашњу и спољну политику. Уместо да то радимо наши данашњи политичари дозвољавају да им амбасадори (међу којима предњаче САД) кроје политику.
Југословенство нам је још у другом светском рату денело много зла, а данас је већ потпуно јасно да је оснивање нове Југославије смешан и нереалан циљ. Са многим људима сам улазио у дијалог па чак и расправу о Југославији и том ''златном добу'', које они ни данас не схватају колико је било лоше. не вреди ја што објасним колико је комунизам учинио лоших ствари Српском народу (а пре свих србима на КиМ) јер су људи и даље опчињени Титовом диктатуром па чак ми кажу да би нови ''голи оток'' био добра ствар. То говоре људи који нису осетили лошу страну комунизма или који нису хтели да је виде гледајући као жаба из бунара која види само коцку неба и ништа шире од тога тако и наш Српски народ. Најгоре у свему је што ти залуђени људи комунизмом то исто причају својој деци од које ће сутра израсти комуњаре које ће се можда толико проширити да ће опет подићи револуцију.
Наша нација је духовно болесна, изгубила је свој национални идентитет стварањем Југославије, за који ће требати године и деценије да би га повратила! Црква би се морала више ангажовати у духовном препороду Српског народа. Погледајте само у медијима, чим СПЦ нешто каже што је у виталном интересу Српског народа то се одмах категоризује као ''мешање у политику''....За разлику од цркве, када рецимо Ненад Чанак директно и без устезања крши устав тако што предлаже усвајање статута за који ни један независтан правник нема речи хвале то се назива: ''демократијом''! Тај исти Н. Чанак је чак и штампао календаре у којима је написано ''република Војводина'' што не да није букнуло у јавности већ он се није ни појавио на суду пошто га је тужио ''Отаџбински покрет Србије!!!!
Морамо сви мислити као један а један као сви, само тако ћемо сачувати територију од даљег распарчавања и повратити отету свету Српску земљу - Косово и Метохији и повратити све своје територије одузете од стране до јучерашње ''браће'' а уз помоћ иностраног фактора која је била велика и на крају од пресудног значаја!