Сваког чуда три дана доста!
Сви се сећамо 17 марта 2008. и једностраног проглашења Косовске ''независности''. Људи су у Београду организовали демонстрације, свима се чинило да ћемо се организовати, преузети државну власт и повратити Космет силом или бар извршити притисак на власт да уради нешто. Као што код нас свако ''чудо'' траје три дана тако је и ова једнострана независност. Уместо да предузмемо нешто конкретно после тих демонстрација, људи су се вратили својим: удобним, топлим и пре свега безбедним кућама. Те демонстрације су служиле само за хулиганско иживљавање улицама Београда али ти хулигани нису свесни да ће то све отплатити они и њихови родитељи - то није важно, њима је било важно да те демонстрације искористе за ломљење, тучу....
Нешто пре једностраног проглашења Косовске независност појавила се и ''гарда'' Цара Лазара која је обећавала упад на Космет у случају проглашења независности. Они су се хвалисали како имају оружје попут Америчких командоса, да их финансира руска тајна служба, да могу да скупе у сваком граду по 1000 војника...итд...Чим је проглашена независност квазидржаве Космета та ''гарда'' се више нигде није појављивала одједном је све нестало без трага - наравно, ако је икад то и постојало. Сећам се вође те ''гарде'': Хаџи Aндреја Миличића који је дао једну изјаву после 18 фебруара 2008. која је гласила овако: ''ми нећемо ништа предузимати без подршке Српских власти, односно војске и полиције'' - толико о одбрани свете земље!!!
Наша влада уместо да направи један тим преговарача (који би ишли по земљама и лобирали код тамошњих политичара) она апсолутно ништа не предузима. Не, не, извињавам се, предузима се по овом принципу: На фудбалску утакмицу Шпанија-Србија одлази председник Тадић али и у званичну посету Шпанским политичарима (који су се већ одавно изјаснили да никада неће признати Косовску независност) и онда гледамо у вестима ''Председник Тадић је разговарао са Шпанским председником који је рекао да Шпанија неће признати Косовску независност'', то није резултат његових преговора, Шпанци имају исто проблем са Каталонијом и када би они подржали независност Космета и каталонски сецесионисти би тражили независност. После те утакмице играла је и Румунија - Србија, ту је исто Тадић био у званичној посети Румунским политичарима, после тог разговора је ''оцењено'' да Румунија неће признати независност КиМ. Ако ће нам Космет бити успутна а не главна тема онда нешто није у реду, или са власти или са нама који смо је бирали да брани суверенитет и интегритет и да се бори за интересе Србије и народа у њој!
Шиптари уз помоћ западних сила(у којима предњаче САД и Немачка) лобирају свуда по свету за Косовску независност. Те државе које признају независност углавном не знају ни где се налази Космет, ни да је Космет у сувереној Србији, ни да смо ми имали толико жртава на Космету од Косовске битке па до данас...итд...Албанци њима причају о Српским ''окупаторима'' којег они желе да се ''отарасе'' и тако (поред потплаћивања политичара) добијају признање независности. Ми би требали да направимо против-проагандни тим (ако већ не преговарачки) и свим тим земљама које су признале независност Космета објаснимо колико нама као народу значи Космет али и као држави којој је одузет део територије од стране Шиптарских терориста-ОВК-у сарадњи са Америком и Немачком која је имала логоре за обучавање припадника ОВК усред Берлина.
Шиптари су за рат на Космету скупљали паре из дијаспоре, само у САД су скупили 100 милиона долара. Ми немамо подршку у тим западним земљама да вратимо Космет због њихових интереса на Космету али се зато морамо окренути истоку и држати се сила БРИК-а(Бразил, Русија, Индија, Кина) са којима морамо више сарађивати и који су нам мање-више пријатељи. Кад већ не можемо оружаним путем повратити отети Космет онда бар можемо помоћи тим Србима који опстају на Космету, који су наши браниоци суверенитета, СрБства, православља....Они живе као људи у 19 веку-и још горе, а ми се бавимо небитним стварима попут закона о дискриминацији....
Ми Срби се данас више него икад морамо усресредити на враћање отетог Космета. Прво морамо обезбедити нашим Србима са Космета основне услове за живот, друго променити власт која отворено ради против Космета и Србије(изузев Вука Јеремића), треће организовати преговарачки тим који ће деловати по државама које су признале независност, које се спремају за то и у оним које кажу да неће признати независност(учврстити њихову одлуку). Народ мора да почне да размишља о отимању Косова као о отетој соби у коју се неко уселио и истерао га из целе куће. Када сви будемо на Космет гледали као отето парче куће односно као узета соба неће нам бити велики проблем да га повратимо и да се оружано обрачунамо са окупаторима. Све док нам медији преносе ''председник Косова'', ''премијер Косова'', ''влада Косова'' итд. уместо, тзв. или самозвани ''председник'', ми нећемо повратити Космет јер наши медији дају легитимитет Косовској квазидржави!
Кроз историју у више наврата су нам окупирани Космет и Србија, за разлику од данас тада смо подизали устанке и борили се за отету земљу! Ми смо данас примањем западног ''нашина живота'' клонули духовно, новац је људима важнија од: пријатељства, љубави, поштења, части....Због тога ми на Космет не обраћамо пажњу и постаје нам важније колико је људи настрадало у неком бомбашком нападу на блиском истоку од свакодневног страдања Срба који од Косовске битке па све до данас не знају за реч: СЛОБОДАН ЖИВОТ! Иако се Србија у више наврата ослобађала од окупатора на Космету никада није престајао терор, Шиптари су само мењали страну уз коју су се борили против Срба али не и циљ - ''Косово Република'' што им је на крају као што видимо пошло за руком!
Свакодневно морамо људима причати о страдању Срба на Космету, они ће другим људима широм Србије и света....Важно је да ми у Србији знамо какав се терор над Србима на Косову спроводи и само тако ћемо сутра у случају неког новог прогона Срба са Космета имати подршку Срба из Србије да повратимо отето - више нам се не сме поновити 17 март 2004 а да ми ништа не предузмемо! Србија више не сме да ћути, били смо поткачени пет векова па смо се борили, а данас смо исто потклачени и на унутрашњем и на спољашњем политичком плану и против тога се морамо пожртвовано борити!